Dr Pavle Marjanović, generalni direktor Actavisa za Srbiju i Crnu Goru

Zumiranje ili sagledavanje situacije oko nas nam omogućava da realnost vidimo na različite načine. Možemo da se izmaknemo i da iz daljine pogledamo organizaciju čiji smo deo, našu ulogu kao i faktore koji utiču na poslovanje. Sa druge strane, (zoom in) uveličavanje onoga što posmatramo, nam omogućava da budemo bliži sistemu u kome radimo kao i da ostvarimo brži uticaj.

Nema recepta kada koristiti (zoom in ili out) – ili kada na stvari gledamo jasno, uveličano, a kada ne a to je više stvar osećaja i iskustva u upravljanju.

Verujem u to da ne možeš biti uspešan menadžer ako samo podržavaš jednu opciju – ili mikromenadžuješ ili si utonuo u strategiju.  

Covid 19 – kriza je pravi trenutak da se prst drži na (zoom in) komandi, odnosno da se stvari i celokopan proces rada drže pod kontrolom. Kriza traži od menadžera da budu racionalni i razumni i nadasve dobro skoncentrisani.  Imperativ je definisati bitku koju moramo da dobijemo. Šta je u ovom momentu zaista bitno za funkcionisanje preduzeća? 

Za Tevu čiji je Actavis deo, lokalno i globalno, odgovor je jednostavan. Veoma nam je važno obezbediti da svi naši lekovi u kontinuitetu budu prisutni na policama apoteka širom zemlje. U vremenima problematične proizvodnje ali i transporta preko granica 200 miliona pacijenata širom planete koriste Tevine lekove i znaju da mogu da računaju na pouzdanost i dostupnost terapije. Ono što “zalivamo” kao menadžeri – raste. Tu gde posvetiš pažnju i investiraš vreme – šalješ jaku poruku zaposlenima šta je važno i šta je manje važno u vremenima krize.

Onda, kada smo definisali prioritet u radu, možda je pravi momenat da uključiš (zoom out komandu), odnosno da pogledaš sa strane organizaciju koju vodiš kao i sebe u organizaciji.  U tako postavljenom redosledu stvari, organizacija asocira na orkestar klasične muzike. Dobro definisani procesi, u kojima se zna se ko šta radi u u kome je sve je isplanirano. Da li postoje mere odstupanja od budžeta? Bitno je da znamo vreme kada ovakva organizacija treba da bude u pogonu ali i kada da stane.

Ono što nam je sada potrebno je improvizacija, bez pokušaja da stvari u potpunosti razumeju. Uloga direktora je da prenese potpuno poverenje ekipi sa kojom radi. Poverenje bez zadrške. Da ih nazoveš i pitaš kako su. Praktično to izgleda ovako: Prepustimo se zvucima jazz-a, neko iz ekipe (zaposlenih) će preuzeti vodjenje, a zatim će drugi zaposleni da preuzme soliranje…. Bitno je da svako u sistemu radi svoj posao. Ne treba se plašiti se da li će da se prekorače ovlašćenja ili da se ne poštuju procesi. Toga kod iskrenog medjusobnog poverenja nema.  Za to je poverenje veoma važno.

Krize dolaze i prolaze. Sa njima ide ekonomski pad i nakon krize rast. Ponovo treba (uklljučiti zoom out dugme), videti širu sliku i razmisliti o organizaciji i tržištu nakon krize.  Bitno je vizuelizovati niski start svih zaposlenih nakon krize uporedo sa negovanjem kvaliteta i uneti potrebnu  jubav i energiju , onda kada zaposleni  to žele, kada im je neophodno i kada to tržište traži.