U poslednjoj organizaciji za koju sam radio, vodio sam stotinak koučing sesija. Naučio sam da koučing nije čarobni štapić koji donosi momentalne promene. Potrebno je vreme, strpljenje i verovanje u proces – pogotovo od strane najvišeg menadžmenta firme.

Ne događa se baš svaki dan da doktor-lekar koji je u farmaceutskoj industriji radio tri decenije , na vrlo istaknutim funkcijama, odluči da napusti čelnu poziciju i pređe  u oblast koučinga. A upravo to se dogodilo dr Pavlu Marjanoviću koji je od 1. oktobra ove godine , posle pozicije generalnog direktora kompanije Teva (Actavis) u Srbiji, postao samostalni kouč, odnosno poslovni trener. U razgovoru za Magazin Biznis, dr Marjanović kaže da se za koučing zainteresovao pre pet godina, kada je organizacija za koju je tada radio prolazila kroz izazovne lokalne i globalne promene.

Moje tadašnje iskustvo mi nije pomagalo u upravljanju promenom. Želeo sam da stvorim klimu gde zaposleni mogu slobodno da iznesu frustracije vezane za proces promene. Bolje da pričaju na koučing sesijama , nego u kuhinji pored aparata za kafu ili po hodnicima. Moji prvi koraci su bili nezgrapni , držao sam monologe i manje slušao učesnike. Ali, ipak smo se doticali tema od značaja za organizaciju , odnosno onoga o čemu se nije govorilo glasno , kaže dr Marjanović , kome su to bili prvi koraci u gradjenju koučing kulture.

A onda je, uporedo sa poslom,  krenuo na višegodišnju edukaciju za kouča, pa su vremenom rezultati postajali vidljiviji. To je učvrstilo njegovu strast prema koučingu  i, kako kaže, uverenje da koučing doprinosi da organizacije budu efikasnije. Ubrzo se  i iskristalisala želja dr Marjanovića da pokrene svoj posao nakon tri decenije korporativnog života. Bio je to jasan znak da je vreme za novi početak i avanturu. Da li je to bila teška odluka i šta je presudno uticalo na novi početak?

Svaka bitna odluka ima pozitivne i negativne strane. Odluku sam doneo kada je pozitivno prevagnulo, uz svest da postoje i negativni aspekti. Proces odlučivanja je trajao godinama. Ideja o novom početku je najpre bila maglovita, ali se vremenom pokazala jasna vizija – želim da svoje znanje i energiju prenesem ljudima u organizacijama. Na putu donošenja odluke me je vodio racio ali velikim delom i iracionalno i intuitivno – nevidljiva ruka koja mi je pokazivala put da sledim svoju strast.

Šta pokazuje Vaše dosadašnje iskustvo rada u oblasti koučinga ? Zašto je važno da menadžeri dobro poznaju svoje sposobnosti?

U poslednjoj organizaciji za koju sam radio  vodio sam stotinak koučing sesija. Naučio sam da koučing nije čarobni štapić koji donosi momentalne promene. Potrebno je vreme, strpljenje i verovanje u proces – pogotovo najvišeg menadžmenta firme. Godinu dana nakon uvodjenja  koučinga primetili smo da je atmosfera na sastancima tolerantnije , da se manje interpretira  a više govori o činjenicama , generalizacije su bile smanjene i zaživela je kultura 1:1 sastanaka. Rad na koučingu je rad za razvoju zaposlenih. Koučing pomaže menadžerima da komuniciraju svoj stil upravljanja ali i da dobiju fidbek kako ih tim, odnosno organizacija, vidi i kako se to uklapa u očekivanja kompanije. Kao kouč ne verujem u instant rešenja i „know how“ kuvarske recepte.

Koje sposobnosti u poslu treba najviše jačati ?

„Nevidljivi lepak“ koji donosi uspeh u prodaji  ili u osvajanju tržišnog učešća je – poverenje koje postoji u timu. Za izgradnju poverenja je potrebno vreme kao i da se postave jasna očekivanja . Tokom koučing sesija na površinu izlaze prepreke za uspostavljanje poverenja. Sa druge strane , jasno se komuniciraju očekivanja.  Ponekad mislimo da ekipa zna naša očekivanja. To u praksi nije slučaj; treba ih jasno izgovoriti. Nije kouč taj koji će da sugeriše odgovore, već ekipa. Proces promene traje, nije lak i nije linearan.

Koji su danas najveći problemi u korporacijama u oblasti timskog rada i funkcionisanja? Da li koučing može da rešava te probleme i kako ?

Živimo u vremenu brzih i nepredvidivih promena koje donose i opravdani strah zaposlenih zbog neizvesnosti : da li imam posao za par meseci zbog reorganizacije o kojoj se priča po hodnicima; šta se dešava sa mojom branšom zbog digitalizacije ; da liće nas na tržištu kupiti veća firma… Na ta i slična pitanja koučing ne daje odgovore, ali može da pomogne zaposlenom da mu percepcija bude uravnoteženija , a samim tim i da se hladnije glave suoči sa promenom. Da uradi ono što je najbolje u datom momentu i okruženju.

Pandemija izazvana virusom kovid-19 traje već duže od godinu i po dana. Unela je mnogo promena u radu poslovnih sistema i velikih i malih. Da li je koučing potreban i kome najviše, zbog posledica pandemije ?

Pandemija je uzdrmala temelj na kojem stojimo. Donela je neizvesnost i veliku globalnu promenu. Danas se smatra da je rezilijentnost jedna od kritičnih osobina koja pomaže menadžerima da izađu na kraj sa nesigurnim vremenima u kojima živimo. Rezilijentnost je osobina da se suočimo sa teškoćama , mobilišemo unutrašnje snage i resurse i da se kao jo-jo loptica vratimo u stanje prvobitne ravnoteže. Upravljanje samim sobom je prvi korak u upravljanju drugima. Koučing može da bude oslonac na putu spoznaje sebe. Da zastanemo i da se upitamo šta se dešava.

Obično se smatra da je koučing potreban velikim poslovnim sistemima. Da li je baš tako i da li je jednako potreban i velikim i malim kompanijama?

Koučing je potreba savremene organizacije , bez obzira na veličinu. Polako nestaje ideja da je koučing rezervisan samo za velike kompanije i za rešavanje njihovih problema. Koučing pomaže da bolje razumemo sadašnju i buduću ulogu, da unapredimo performansu, kontrolišemo bes, osnažimo individualne kompetencije , upravljamo sobom i drugima u krizi kao i da se snađemo u prvim danima na novoj poziciji.

Kakvi su suvremeni trendovi u koučingu ? Na šta se stavlja akcenat ?

Koučing postaje instrument u rukama menadžmenta koji doprinosi ukupnom rezultatu , efikasnosti organizacije , zadržavanju talenata i razvoju ljudi. Kompanije će sve više korititi KPIs (ključne indikatore performanse) za merenje efikasnosti svega , pa i koučinga. Vreme koje kouč ima na raspolaganju će biti limitirano. Sa druge strane , za promenu pojedinca kao i organizacije ,  potrebno je vreme. Zamislite da vrbu koja raste ukrivo pored reke, pokušate da naglo ispravite? U takvim uslovima, mislim da je bitno da izbor cilje koučinga bude realan i ostvariv u kraćem periodu vremena.

Kakvi su vaši lični planovi i očekivanja od nove oblasti kojom ćete se baviti?

Čemu se najviše radujete u ovom novom profesionalnom potezu koji ste napravili ?

Koučing vidim kao avanturističko putovanje koje nas uči da tolerišemo neizvesnost u vremenima velikih promena, Radujem se radu sa ljudima kojima ću pomagati da lakše plivaju kroz nemirne vode kompanija i tržišta. Nastaviću i dalje sa edukacijama u koučingu koje mi pomažu da budem u kontaktu sa najnovijim znanjima u toj važnoj oblasti, rekao je dr Pavle Marjanović u razgovoru za Magazin Biznis.