Francuski pisac Guy de Maupassant je smatrao da Ajfelova kula narušava lepotu Pariza. Jedini način da je ne vidi i da uživa u lepotama grada svetlosti je bio da često ruča na vrhu kule.
Povremeni izlazak iz uobičajenog ponašanja zahteva napor ali donosi svežinu novog pogleda i povećava fleksibilnost reakcije lidera.
Svaka osobina koju posedujemo ima u sebi i svoju suprotnost. Svetlo ima u sebi aspekte tame i obrnuto. Lider koji za sebe kaže da je uvek dobar i ljubazan prema ljudima vidi sebe kroz unilateralnu prizmu. Njegovo ponašanje je rigidno i u poslovnim situacijama koje zahtevaju manje ljubaznosti, dolazi do blokade i samim tim do smanjene efikasnosti.
“Ja sam jednostavno takav” je rečenica koju sebi ponavlja kao mantru. Postavlja se pitanje šta radi sa opozitom? Pošto je ljutnja neprihvatljiva, takav lider je ponekad izbaci iz sebe i “prišije” nekome iz okoline. Zatim se pita, recimo, zašto se šef ljuti na njega?
Druga mogućnost je da neprijatnu ljutnju drži sakrivenu u podrumu sa ostalim čudovištima. Ponekad ljutnja izađe na površinu u vidu eksplozivnog besa koji kao grom iz vedra neba prasne na sastanku.
U vremenima velikih promena, pogotovo je potrebna je fleksibilnost lidera – kretanje na skali od jednog do drugog opozita i traganje za adekvatnom reakcijom u datom momentu. Da bi to ostvario, lider koji se „nikad“ ne ljuti treba da istraži i suprotni pol skale, da upali svetlo u tom skrivenom delu sebe i postane svesniji svoje ljutnje. Da vidi kako je na tom mestu, da ruča na Ajfelovoj kuli, da bi na drugačiji način video Pariz. Tada neće limitirati svoje kapacitete zato što je otuđio deo sebe.
Ovaj iskorak zahteva hrabrost i rad na sebi kako bi se prihvatile i one osobine koje ne prihvatamo ili ih društvo ne prihvata. Lider koji samo radi i naglašava svoju vrednoću može da traga za delićem sebe koji je lenj i ne želi da radi. Što više prihvati svoju skrivenu suprotnost kao deo sebe postaje više integrisan, autentičan i spremniji za izazove koje poslovanje nosi.
(Objavljeno u Nedeljniku u julu 2022.)
