Magija je u jednostavnosti. Za proizvodnju  piva su neophodna samo četiri sastojka – voda, ječam, hmelj i pivski kvasac. To je znao i Arthur Guiness koji je sredinom XVIII veka osnovao pivaru u blizinu Dablina sa nasledjenim simboličnim kapitalom od 100 funti. “Peti sastojak” je bio i ostaće Arthur Guiness. Sve se zapravo vrti oko nekog  “petog sastojka” koji prvi pokrene zupčanike promene.

U svima nama leži “peti sastojak” samo što ga retko aktiviramo. Vrlo često je aktivacija vezana za neizvesnost i strah od promene. Što vise pokušavamo da budemo sigurni nadolazi plima nesigurnosti.  “Ne mislim na nesigurnost ! To je zabranjeno! Mislim samo pozitivno !”  Još je Dostojevski opisao u jednom romanu pokušaj da ne misliš na polarnog medveda. Znate šta se dešava ? Prokleti polarni, beli medved ti svakog trenutka dolazi u misli.  Pokušaj da ne misliš na polarnog medveda 1 minut ? Počni odmah,,, Kaži sebi da ne želiš negativne misli u svojoj glavi ? Ono što pokušavamo da izbegnemo dolazi magnetski u naše misli. Ne verujem velikom broju self help knjiga. Ne verujem u gurue koji ti menjaju život preko noći. Ne verujem u instant rešenja kojih se pridržavaš 15 dana  da bi se nakon toga otvorila vrata raja. U svom ciničnom “Djavolskom rečniku” Ambrose Bierce opisuje budućnost kao period vremena kada će naši poslovi procvetati , naši prijatelji postati stvarni  dok je naša sreća  zagarantovana.

Da li je Arthur Guiness bio siguran kada je zemljište gde će da izgradi pivaru zakupio na 9,000 godina ?  Nije imao negativne misli ? Bio je preplavljen pozitivnim mislima ? Korigovao je svoj vokabular , tako da slučajno ne izgovori nijednu negativnost? Zato što izgovoreno negativno provocira negativni ishod ? Prošao je treninge iz motivacije ? Mislim da je Arthur samo hrabro zaplivao ka nepoznatom uz sav teret neizvesnosti, straha, negativnosti , uspona i padova.  

Moj sin Petar ima 17 godina  i profesionalno  se bavi sportom. Pričamo pre nekoliko dana o trenucima pre nastupa –

“Ne razmišljam ni previse negativno ni previse pozitivno , uopste ne razmišljam na takav način. Ne mislim da ću da budem prvi zato što me to još vise ubija. Skoncentrisan sam da dajem SVE od sebe, skoncentrisan sam za nastup, borim se do kraja”. Izgleda da je Petar izbacio polarnog medveda iz glave.

Da se vratimo u svet odraslih , poslovnih ljudi. Pozitivno mišljenje je postalo biznis za sebe. Treninzi, knjige, konsultanti – svi nam nude čarobni napitak !

 Da li je potrebno raditi na razbijanju ovog kulta optimizma ?  U vremenima najvećih promena u istoriji čovečanstva , potreban je “peti element” više nego ikada.  Čovek sa svim svojim odlikama koje tumačimo na razne načine ali ČOVEK napisan boldom! Pesimizam je deo ljudske prirode i ne mora da bude destruktivan. Bitno je da iz njega provejava vizija – kako dalje ? Na podjednak način kao i iz optimizma.

Nemački psiholog Gabriele Oettingen je pre nekoliko godina napravila eksperiment koji dovodi u pitanje uspeh pozitivnog razmišljanja :

Grupa zaposlenih je zamoljena da razmišlja o tome kako će sledeća nedelja na poslu biti vise nego uspešna. Drugoj grupi je samo rečeno da razmišljaju o sledećoj nedelji na poslu.  Rezultat je da je grupa koja je pozitivno razmišljala o sledećoj nedelji imala manje uspešnu nedelju.

Ako je vizija razvoja nekog tržišta negativna , to je sasvim ok! Bitno je šta ćemo uraditi danas i sutra po pitanju toga ?  Imamo li viziju u kom pravcu idemo kroz turbulentne negativne vode okruženja ? Oslanjamo se na “peti sastojak” koji razmišlja , rizikuje, greši , pada , ustaje,,, Radimo na aktivaciji “petog sastojka” kod zaposlenih.  Ne trebaju nam roboti pozitivnog mišljenja. Ne treba nam perfekcionizam ! Zaista uspešni ljudi nisu perfekcionisti. Trebaju nam ljudi koji misle ,,,različito !

Jedna od velikih korporativnih religijskih dogmi  je ponekad  sistem postavljanja ciljeva. Krenemo sa vrha piramide sa ciljem koji svi velikodusno prihvate i kaskadiraju u svojim organizacijama. Zatim shvatimo tokom godine da je cilj u potpunosti promasena tema ali niko nema hrabrosti da to izgovori. Zatim investiramo jos vise pozitivne energije i napora da suprimiramo negativna razmisljanja u vezi cilja koji je definitivno pogrešan.  Tada pravimo jos veće greške  u poslovanju. Ne kazem da ne treba postavljati ciljeve ali ne smemo dozvoliti da ih postavljamo samo zbog straha od budućnosti.  Plašeći se budućnosti, mi investiramo mnogo energije da bi kreirali viziju budućnosti koja nama odgovara, ne zato što će nam pomoći da je dostignemo već iz razloga da smanjimo strah od budućnosti ! Nesigurnost nas tera da idealizujemo budućnost! Možda je jednostavnije da naučimo da živimo sa nesigurnošću kao i da iskoristimo potencijale koji leže u našem skrivenom „petom elementu“ ovde i sada da bi bili uspešniji u budućnosti.

Zamislite da radite u industriji koja je visoko kompetitivna , gde svi imaju podjednako kvalitetne , identične proizvode. Tržište ima tendenciju pada i sve samo ne svetlu budućnost.  Kako pravite održivi model poslovanja ? Kako se diferencirate ?  Vrlo jednostvano – samo sa ljudima !  Ne trebaju nam sivi miševi već ljudi sa harizmom. To je “peti sastojak” našeg veka. Iskomunicirate realno pesimističnu sliku budućnosti, bez ulepšavanja, bez nepotrebnih self help floskula!  Oko vas je ekipa kojoj to nije potrebno. Ne razmišljate o pozitivnom niti o negativnom ! Uskladite viziju I dajete sve od sebe. Zatim veslate u pravcu vizije poštujuči različitosti.

(Nedeljnik, mart 2013.)