Današnji lideri se često susreću sa težinom donošenja odluka na raskršćima koje poslovanje nosi. Odluke utiču na poslovanje i održivost firme. Svi znamo koliko je teško živeti u tim momentima preloma kada na tasove stavljamo razloge „za“ i „protiv“.

Šta je zapravo toliko teško u donošenju odluke ?  Pre svega je  to laganje na meri kantara sopstvene duše. Zamislimo da smo donošenje odluke obojili izrazito pozitivnim bojama. Tada je lako doneti odluku, sve je tako jasno i jednostavno !? Iz raznih razloga ne želimo da do svesti dodje i negativna strana odluke – jednostavno je ne vidimo. Uglavnom je negativna strana odluke neprijatna po nas pa ne želimo da se sa tim nosimo.  Postoje i obrnute situacije kada  ne vidimo pozitivne strane situacije , već je bojimo samo negativnim bojama. U tom slučaju, ne vidimo dobre strane.

Miloš je mladi menadžer koji je do 30 godine promenio veliki broj firmi za koje je radio. Posle prve faze „zaljubljivanja“ u firmu , izgaranja na poslu i ogromne motivacije , Miloš se susreće sa prvim ozbiljnim problemima u poslovanju. Prvobitna idealizacija iz dana u dan splašnjava i Miloš počinje da traži novi posao. U sebi to objašnjava da u sadašnjoj firmi ništa ne valja – od ljudskih odnosa do procesa ili nekonkurentnih proizvoda. Sve je to idealno kod konkurenta! Na kantaru odluke, Miloš je sakrio pozitivne činjenice o firmi u kojoj radi a istakao negativne – da bi pobegao od neprijatnosti koje posao ponekad donosi.  Ujedno je sve pozitivno prebacio na novu firmu , gde i konkuriše za posao. Miloš kao leptirić, preleće sa cveta na cvet zato što nema snage da se suoči sa preprekama na putu koje ga čekaju u svim firmama.  

Primer za drugu situaciju je Irena koja kao rukovodilac naglašava superirornost svoje firme i usluge koju prodaje u odnosu na konkurente koji su loši i nesposobni. Njene odluke su često iracionalne zbog sakrivanja „ispod tepiha“ i najmanjeg pominjanja negativnosti u sebi i u firmi koju vodi. Pretpostavimo da je počela da radi na novom projektu koji zahteva veliko angažovanje i posvećenost. Irena se „baca“ na posao svom snagom ali uporedo stvara mnogobrojne konfliktne situacije u timu sa kojim radi. Irena vidi u sebi svemoć da se nosi sa projektom ali ne želi da vidi drugu stranu medalje – npr strah da li je kompetentna ili želja da manje radi. Pošto je superiorna , ne sme da pokaže da je uplašena što  često dovodi do agresije prema ekipi.

Donošenje odluke zahteva da pre svega budemo iskreni sa samim sobom i da ne varamo na kantaru.  Dobro donesena odluka zahteva izbalansiranost pozitivnih i negativnih faktora. Nema idealne  odluke !  I kada donesemo odluku – nešto ćemo dobiti ali ćemo uvek nešto i izgubiti. U poslovanju je bitno da se držimo odluke i sprovodimo je u delo.

Miloš će prilikom dolaska u novu firmu znati da je doneo dobru odluku zbog dominantno pozitivnih činjenica ali neće idealizovati novu firmu. Znaće da ga čekaju i mnoga iskušenja. Tada će realnije da sagleda svoju odluku i učini korak napred u razvoju karijere. Odluka može da bude da reši da ostane neko vreme šta god da ga snadje. Naravno, kada se bude suočavao sa demonima na raskršćima biće mu teško.

Irena bi prilikom prihvatanja novog projekta mogla da kaže ekipi da želi uspeh , ima energiju za posao  ali i  da se plaši ishoda kao i količine rada koju treba uložiti . Potpuno je ok da prihvati da je dovoljno dobra a ne savršena. Takva odluka bi dala veće šanse projektu da uspe jer se energija tima ne bi rasipala na nepotrebne konflikte a i lider i tim bi realnije videli stvarnost.

Gore navedeno je u praksi izuzetno teško ! Raskršća su mesta promene – umiranja starog i radjanja novog. Stari Sloveni su verovali da su to mesta prelaska iz jednog sveta u drugi. Takodje su verovali da se ne treba osvrtati kada prodjemo raskrsnicu – znamo da nijedna odluka nije idealna i da će biti negativnosti ali smo je doneli zbog prevage pozitivnog na našem kantaru. Zato je bitno bar neko vreme nastaviti putem odluke što doprinosi stabilnosti odnosa u firmi i poslovanja.

(Objavljeno u Magazinu biznis, 20.05.2021.)