Davne 1982. godine je objavljena jedna od najprodavanijih knjiga posvećenih menadžmentu ikad – “In search of excellence”. Knjiga je postala sastavni deo svake ozbiljnije edukacije menadžera. Međutim, sa filozofijom koju je zastupala nešto nije bilo u redu, jer lako ćemo primetiti da većina tadašnjh top-kompanija više ne postoji.

Pokretački mehanizam poslovanja su predstavljali ciljevi koji su se kaksadirali od vrha piramide nadole. Mantra binzisa se svodila na koncept da šta god da radiš moraš uvek imati cilj. U praksi si stalno morao da znaš: gde si sada, gde zeliš/moraš da stigneš, kako ćeš to da uradiš i šta će se desiti, ako ne stigneš gde si pošao.  Ovakav način rada, makar u teoriji, zvučao je razumno i bezbedno.

Ipak, svet se u međuvremenu promenio pa kada je Kraljica Elizabeta 2008. godine, na početku globalne ekonomske krize postavila pitanje ekonomistima zašto je došlo do krize i zašto je nisu predvideli, niko nije mogao da joj da više od nemuštog odgovora.

Svet je iz sistema relativne uređenosti ušao u fazu velike haotičnosti. Preživljavale su one kompanije koje su se manje oslanjale na teorijska pravila, a više na zdrav razum i sposobnost rasuđivanja u svakodnevnim promenama na tržištu. I zapravo konstanta je postala činjenica da se tržište neprestano menja.

Taj cunami, koji je “počistio” mnoge kompanije i mnoga radna mesta naterao je učesnike da smanje brzinu i dobro osmotre svet oko sebe.  Velika promena na tržištu zahteva i promenu u načinu vođenja poslova. Očigledno je potrebna i promena paradigme po pitanju donošenja odluke. Umesto hijerarhije ciljeva “od vrha na dole”, možda treba razmišljati u suprotnom smeru “odozdo – nagore” po kome zaposleni aktivno učestvuju u donošenju odluka, kao i njihovu implementaciju. Tada dolazimo do nove mantre u biznisu koju bi mogli da nazovemo “moje čedo” čime motivacija i zadovoljstvo zaposlenih raste, jer zaposleni vole da donose odluke i da osećaju odgovornost za svoje odluke!  Jasno je da sloboda odlučivanja na bilo kom nivou u kompaniji mora da ima i određeni unapred definisani okvir baziran na zakonima, procedurama kompanije, opštoj strategiji, kodeksu ponašanja… Sigurno je da će i (stvarna) etika igrati sve važniju ulogu u biznisu budućnosti, kao i (nelicemerna) društvena odgovornost kompanija i zaposlenih.

(Nedeljnik, 2019.)