Mantra koju sam zapamtio na početku karijere bila je vezana za ciljeve prodaje:

Uvek imaj cilj – UIC!

Od prvog treninga prodaje pre tri decenije do današnjih dana, UIC odzvanja u mojim mislima svakodnevno. Svaka godina nosila je neizvesnost ispunjavanja zahtevnog prodajnog cilja.

“Ovo je nemoguće uraditi” je misao koja se vrtela kao pokvarena ploča nakon skoro svakog budzeta.

Realnost je pokazala da sam zacrtani cilj nekad dostigao, nekad prestigao, ali je bilo i godina kada ga nisam ispunio. U sva tri slučaja se ništa dramatično dobro ili loše nije dešavalo. Mrki medved me za sada nije pojeo za doručak.

Zašto onda bojiti cilj uzburkanim emocijama i mislima? Ego ne radi dobro na visokim obrtajima. Naše odluke su tada impulsivne, hirovite i promenljive iz dana u dan.

Biznis traži da ego radi na optimalnim obrtajima. Da bi mu to omogućili, naša percepcija cilja treba da bude uravnotežena. Krajnosti u opisu cilja treba izbegavati – nemoguće, nepravda ili katastrofa. Sve su to izrazi koji ne definišu stvarnost realno. Time i ponašanje nije realno.

Kada u našoj glavi cilj postane zahtevan ili teško dostižan umesto užasan, naše svesno i nesvesno postaje mirnije. Tada se dešava da nešto “klikne” u nama i javi se ideja kako bi cilj mogao da se ostvari. Ponekad nam i san daje poruku kako dalje. Ideje dolaze iz nepoznatih dubina. Prisetimo se resursa koje nismo koristili ili iskustava van biznisa koja mogu da nam pomognu u rešavanju poslovnih problema.

Setimo se da smo nekada davno nešto pročitali ili se setimo davno zaboravljenog iskustva. Gledajući mapu puta kako da stignemo do cilja – primećujemo i nove, do tada neviđene puteve.

Razmišljanje o ciljevima je nezaobilazna mantra u poslovnom svetu, ali me godine uče da izbegavam jake boje kojima karakterišem prodajne ciljeve. Tada ego može na miru da rudari dobre ideje.  

(Nedeljnik, 2020.)