Kažu da je luk najizdržljivija struktura koju je ljudska ruka napravila. Ako je to istina, onda je rezilijentnost – luk koji gradimo u sebi – zapravo osobina da se suočimo sa teškoćama, mobilišemo  unutrašnje snage i resurse i da se vratimo u prvobitnu ravnotežu.

Danas se smatra da je rezilijentnost jedna od kritičnih osobina koja pomaže menadžerima da izađu na kraj sa VUCA vremenima (skraćenica od Vulnerability – ranjivost, Uncertainty – nesigurnost, Complexity – kompleksnost, Ambiguity – dvosmislenost).

COVID-19 kao perjanica VUCA vremena u kojima živimo, stavlja na probu rezilijentnost menadžera širom planete. Koliko god se u poslu oslanjali na prethodno iskustvo i godine provedene u upravljanju, pre ili kasnije priznaš sebi da je ovo nešto potpuno drugačije.

Razmišljaš racionalno, osmišljavaš rezervne varijante, igraš klasičnu menadžment partiju šaha sa beskonačnim planiranjem koraka unapred i odgovaraš na pitanja „šta ako?“. Razmišljanje ne može da škodi, ali ne ojačava luk rezilijentnosti.

Temelj svakog luka rezilijentnosti leži u poverenju u sebe. A na tom poverenju se bazira i poverenje u ekipu koja radi sa tobom.

Znaš da pozitivno i negativno idu ruku pod ruku i da će na kraju dana sve ipak biti u redu. Neće biti lako, ali je važno zadržati bazično pozitivni osećaj.

U upravljanju ljudima, prvi korak je uvek bio – upravljati samim sobom. Kako vidiš situaciju? Da li  u svojim mislima stvari bojiš crno-belo i samim tim tako i reaguješ, ili uspevaš da vidiš hiljade nijansi sive?

Crno-bele situacije su nerealne krajnosti pa je takvo i naše ponašanje. A od našeg ponašanja zavise i odluke koje će uticati na sudbine ljudi koji rade sa nama.

Rezilijentnost podrazumeva i svesnost – šta se zapravo događa? Zastaneš, zapitaš se, shvatiš da se plašiš, ali se i upitaš čega se plašiš? Brineš? Ok, zašto? Šta može da se desi? Ljutiš se? Tužan si? Anksiozan?

Samim tim što zastanemo i upitamo se šta se dešava i zašto baš ovako reagujemo uglavnom dovodi do toga da postanemo mirniji i da realnije vidimo svet oko sebe. Zatim sve to isto radiš i sa ekipom ljudi oko tebe.

Kolega se naljutio? Šta ga je pogodilo? I drugi deluje preplašeno. O čemu se radi?

Pokušajmo da se zapitamo šta se dešava u nama i oko nas da bi oslobodili unutrašnju energiju za narednog učvršćivača luka rezilijentnosti – fokusiranje.

Mirne glave donosimo odluku gde da se fokusiramo. Koji su prioriteti?

Ako nastavimo da gradimo luk rezilijentnosti u nama, ne možemo da zaboravimo na elastičnost – osobinu da se kao jo-jo loptica vraćamo u normalu nakon krize. Kako god prošli u kriznim trenucima, imamo unutrašnju snagu da sebe i ekipu vratimo u stanje ravnoteže. Antilopu u savani juri lav, njeno srce kuca kao ludo dok beži od lava. Kada uspe da pobegne, nakon nekoliko minuta mirno leži ispod drveta baobaba dok njeno srce kuca normalnim ritmom. Ova metafora nam slikovito opisuje povratak u normalu. Čovek XXI veka ponekad nastavlja da čuje lava u svakom šuškanju žbunja, njegovo srce još dugo nastavlja da ubrzano kuca i kad „opasnost“ prođe. Ako rukovodi ljudima, cela ekipa će imati tahikardiju bez lavova na vidiku.  Rezilijentne ekipe i menadžeri su kao bambusi na vetru – povijaju se i vraćaju u početni položaj i pri najjačem vetru.

Ako nastavimo dalje da istražujemo luk rezilijentnosti nailazimo na lepak koji povezuje sve prethodno navedeno – konektivnost! Kažu da drveće u šumi komunicira preko korenja. Šef koji u trenucima krize donosi odluke sam – uglavnom donosi loše odluke. U VUCA vremenima je potrebno osloniti se na ekipu i preneti deo kontrole i autoriteta na tim, uz uzajamno poverenje. Deliti informacije sa timom i koliko god je to moguće, komunicirati kompletnu sliku dešavanja. Ako je potrebno donositi teške odluke, poštovati vrednosti organizacije uz konsultaciju sa članovima tima koji upravlja firmom.

Ponekad je i samo prisustvo menadžera u kriznim vremenima bitno za povećanje poverenja u firmi. Biti prisutan (makar i online) ne znači da treba da rešavamo probleme članova ekipe niti da donosimo odluke umesto njih. Bitno je da si dostupan u vremenima krize. Pozovi zaposlene i iskreno ih pitaj kako su, pitaj za njihove timove, odnose, zadovoljstvo, interesovanja, zabrinutosti.

Rezilijentnost je osobina koja se gradi celog života, a kriza je šansa za utvrđivanje našeg luka rezilijentnosti. Stvara se kroz male ekperimente sa samim sobom – zato je ovo vreme idealna prilika da pokušamo nešto novo u našem stilu upravljanja, ako ništa drugo, onda zato što staro ne vredi mnogo u VUCA vremenima. Minimalno ojačanje luka rezilijentnosti menadžera se pozitivno multiplikuje u jačanju rezilijentnosti tima kojim rukovodi.

(Magazin biznis, april 2020.)